.png)
Želja da se bebama ženskog pola vrlo brzo po rođenju ukrase uši prisutna je u našem narodu već godinama. Novopristiglim princezama se vrlo brzo kupuju minđuše, a mame počnu da razmišljaju kada i kako treba obaviti postupak bušenja ušnih resica. Evo odgovora na najčešća pitanja:
KADA?
Nekad je želja za ukrašavanjem ušiju naslednice ekstremna, te se malim devojčicama buše uši već sa par meseci. U Južnoj Americi i Africi bebe dobijaju probušene uši vrlo rano, dok se u Americi to uglavnom dešava tek sa 9 ili 10 godina. Čini se ipak da veliki broj ovdašnjih mama vodi decu kod juvelira tim povodom oko prvog rođendana. Ima i onih koji žure uz opravdanje "dok još beba nije svesna šta se događa" ali i onih koji odlažu. Neki se roditelji plaše da njihovim mališanima to ne bude kakva trauma (iako je bebama pamćenje kratkotrajno, pa sve to brzo zaborave, ipak se postavlja pitanje podsvesti). Drugi pak odlažu bušenje jer se plaše da će se rupica na malenom uvu nekako inficirati i izazvati zdravstvene probleme. Pedijatri uglavnom predlažu da se devojčicama ne buše uši dok same ne postanu svesne šta im se to radi, zbog čega i kako održavati sveže napravljene rupice. Neki pedijatri navode starost od tri ili četiri godine kao optimum, mada postoje i mišljenje da valja sačekati polazak u školu. Generalno, bebe su same po sebi lepe, bez ikakvih ukrasa, i pred njima je još mnogo godina tokom kojih će nositi kakav god nakit požele. O bušenju ušiju i vrstama ušnih pirsinga ZA ODRASLE čitajte OVDE.
KAKO?
Koliko dece, toliko i iskustava. Proces ume da zaboli, a nezgodniji je, kako kažu zlatari, za drugo uvo jer sa prvim dete još uvek nije svesno šta mu se sprema i ne zna šta da očekuje, dok mu je sa drugim već jasno pa se buni. Kad god da se odlučite za ovaj korak, pazite kome ćete ga poveriti. Onaj ko buši ušne rešice vašeg deteta mora da ima sterilan alat i da nosi hirurške rukavice. Nakon bušenja obično se stavljaju takozvane "medicinke" koje treba nositi minimalno dve-tri nedelje (neki predlažu i period od 2 meseca). Zapravo, što se duže nose to bolje, zato što je sa vremenom sve veća šansa da se rupica sasvim lepo formirala. Medicinke su napravljene od nekog od plemenitih metala, kako ne bi izazvale alergijske reakcije.
ŠTA POSLE?
Prema nekim savetima, minđuše valja rotirati par puta dnevno i isto toliko često prebrisati uvo vlažnom, pamučnom krpicom. Ukoliko ipak primetite crvenilo, oticanje ili tečnost koja curi iz rupice ne oklevajte da se javite pedijatru.
Kako kažu juveliri, važno je odmah nakon skidanja medicinki staviti druge minđuše, kako rupice ne bi dobile šansu da zarastu. Kao prve "prave" birajte one od čistog zlata, hirurškog čelika ili platine, zato što oni imaju takozvano oligodinamsko dejstvo (čiste svoju okolinu). Nikl treba obavezno izbegavati zbog moguće alergije na ovaj metal. Bolje su sa šrafićem nego sa polugom zato što ih dete neće tako lako skinuti u igri ili tokom sna i eventualno progutati.
Još neki korisni tekstovi:
No comments:
Post a Comment